obojeni program

SAD MOŽEMO I NA MARS!

Iza koncertne dvorane, uz glasnu muziku tbf-a, od koje samo određeni šumovi (s našeg položaja, čak i neartikulirani) dopiru do nas, iskoristili smo priliku postaviti Kebri par pitanja - o Mostaru, o njegovim viđenjima trenutačne situacije u Srbiji, o odnosu prema BH publici, o BETONu 2000...

I: Je li vam ovo prvi put da svirate u Mostaru?

K: Pa da, jeste, trebali smo svirati nekada pre rata, ali eto sada imamo priliku da se odužimo...

I: Jesi li ispunio svoja očekivnja?

K: Ja moram reći da sam i pre koncerta i za vreme koncerta bio prilično uzbuđen. Ja se bavim dosta dugo rock’n’roll-om i imao sam jako mnogo koncerata i malo je mesta u kojima nismo dosad svirali. Možda je ovo jedini Grad na prostorima bivše Jugoslavije u kojem do sad nismo svirali, a sad smo i to završili i sad... možemo da odemo na Mars.

I: Možeš li usporediti ovaj koncert sa koncertom koji ste imali juče u Sarajevu?

K: Pa, mogao bih da poredim, ali... ne znam, i jedan i drugi je bio što se same grupe tiče sličan, i jedan i drugi što se grupe tiče je bio jako dobar, i jedan i drugi su se završili na skoro isti način, jer nam je pukla bas žica. Bitno je da su oba...mislim, koncepcijski su različiti, zato što je u Sarajevu bio naš solo koncert, a ovo je grupni koncert i ja moram priznati da mi na grupnim koncertima ne funkcionišemo tako dobro. Mi smo individualni bend, mi smo bend prostora do 1000 ljudi, volimo kada je publika mnogo bliža bini, kad je nekako prisnija ta atmosfera. Ne volimo te velike hale, ne volimo mnogo grupa, zato jer je jako teško napraviti dobar zvuk. Svaka grupa pomeri celu miksetu, tako da... ali i jedan i drugi smo onako vrlo intezivno doživeli, ali pogotovo ovaj u Mostaru, jer mi smo i za vreme koncerta u Sarajevu celo vreme u stvari pričali o ovom koncertu u Mostaru.

I: Jeste li se osjećali slobodnije ovdje ili npr. u Banja Luci?

K: Pa, ja se nigde, moram priznati, ne osećam dovoljno slobodno. Nigde, ali čim izađem iz Jugoslavije osećam se u principu mnogo slobodnije nego tamo. To je sasvim sigurno. Ovde ili u Banja Luci, pa ne znam, mislim, za sada svuda postoje i dobri i normalni ljudi, kao što svuda postoje i budale. Budala ima svuda nažalost, tako da oni postoje i u Novom Sadu kao i ovde, kao i bilo gde...ali ja mislim da smo mi kao grupa misionari nekakvog dobrog raspoloženja i jednostavno mi smo ove godine prošli celu Jugoslaviju, bivšu, i moram priznati da nigde nismo imali nikakvih problema.

I: Podržavaš li Otpor?

K: Naravno, mada sam ja u otporu još od 1991.godine, u svom vlastitom otporu. Mislim da Otpor više podržava nas, nego što mi podržavamo Otpor. Mislim da su ti klinci nastali iz naše muzike, a to je sasvim sigurno pravilno odrastanje tih klinaca.

I: Mislite li da će se u skorije vrijeme promijeniti situacija u Srbiji, upravo što se tiče slobode?

K: Pa, ja sam dosta realan čovek, nisam baš siguran... što ne znači da ja ne bih voleo, ali nisam baš siguran i moram priznati da sam nekako skeptičan i plašim se raspleta. Mislim, do raspleta mora doći naravno, kad tad, ali kao jedan veliki pacifista plašim se da pri tom do nečeg lošeg ne dođe, što opet, po nekim pretpostavkama i nekim najrealnijim prognozama i predviđanjima... do čega mora doći, nažalost.

I: Šta misliš o publici i o organizaciji koncerta?

K: Pa, prvo bih se posvetio organizaciji, zato jer znam celu priču kako je ovo otprilike i napravljeno i do koje mere je to u ovom gradu polupionirski poduhvat, i ljudi koji su to napravili su išli srcem i to se oseti na svakom koraku, u razgovoru s njima, u odnosu sa svim ljudima oko cele ove akcije. Sve za sada ide onako spontano i bez nekih većih problema. Mi smo malo umorni zato što smo sinoć svirali i zato što mnogo više vremena provodimo na putu nego u druženju sa ljudima, ali nadam se da nije taj umor bio vidljiv na bini. Publika je bila dobra, mi smo se pitali koji repertoar da sviramo, stare ili nove pesme. Svirali smo novi materijal, zato što publiku u Mostaru smatramo kao nešto što je u ovom trenutku za nas vrlo ozbiljna stvar i želeli smo pre svega najozbiljnije moguće da se predstvimo u smislu kako inače sviramo kod nas. Ja sam čovek koji ne živi od istorije, već živim za budućnost. Po pitanju repertoara odsvirali smo jedan najnormalniji koncert, ali što se tiče emocija za nas vrlo uzbudljiv koncert i publika je vrlo lepo reagovala i mi smo zadovoljni.

I: Znači, ovaj put je bilo važnije pokušati i ovdje, nego zaraditi koju markicu?

K: Pa pre svega zbog toga, sigurno, ja garantujem da mi ovde od svih grupa sviramo za najmanje pare, to otvoreno tvrdim, a baš ću posle da proverim, ali mislim da nije uopšte bilo pitanje para, mi smo došli da sviramo i drago nam je što nam se ta želja ispunila.